Sve što mi je trebalo

Sve što mi je trebalo

Nikako ne mogu skužiti kako se trebam odrediti prema tim kućnim poslovima?! 😉

Sad kad sam skupila neke godine, znam da imam izbor (.I.)

⁃ mogu napraviti odmah,

⁃ mogu kasnije,

⁃ mogu uopće ne napraviti,

⁃ mogu ignorirati,

⁃ mogu se praviti da je u redu tako kako je,

⁃ mogu reći da budem, a ne napraviti,

⁃ mogu reći da neću, ni sad, ni poslije, ni nikad.

Mogu sve što hoću i upravo to je ono, što sam sve ove godine trebala. 🙂

A, sad idem:

⁃ oprati podove,

⁃ osušiti rublje,

⁃ pospremiti kuhinju,

⁃ pripremiti za sutra ručkovečeru, doručak i za prekosutra ručak

(svi ćete na dijetu!).

Kasnije ću:

⁃ izribati kupaonu

(nećete se više prati svaki dan!),

⁃ oprati kosu

(ošišati ću se na kratko!),

⁃ nalakirati nokte

(i njih ću potkresati!)

⁃ i iznijeti smeće van

(i smeće ću ukinuti!).

Sve to znajući da NE MORAM ako NEĆU!

Zbog, protiv moje volje usađenog mi inata, eto baš hoću i baš mi je gušt! 🙂

Napomena: Dok sam pisala ovaj tekst, iskipilo mi je mlijeko po friško oribanom štednjaku! Kod mesara bi se to zvalo privaga! 😝

Facebook Comments