prema istinitom događaju 😅
Dogodilo se to kad mi je bila koja više od dvadeset. Otišla sam posjetiti Strinu, koja je bila operirana.
Časkale smo uz kavu i keksiće, kad se polako počela skupljati njena kućna čeljad.
Došao je Stric s posla, za njim njihov sin, pa obje kćeri, a nešto kasnije i najmanji sinčić dovukao se iz škole. ❤️
Nastalo je veselo čavrljanje, smijeh i zafrkancija.
Strina je najednom pitala:
- Kak bumo sutra?
- Zakaj?- pitao je Stric.
- Ko bu nahranil Cvetu?- zabrinula se Strina.
- Ja bum ju nahranil prije posla!
- Mogu joj i ja dati jesti prije nego idem!- ponudio se moj bratić.
- I kaj bumo onda?- Strina je i dalje bila zabrinuta.
- Ja idem prije svih ujutro od doma!- sestrična se izvukla.
- Bum ju ja vodil sa sobom u školu!- najmanji mangup je ispalio. 💪🏽😂
Oni su kombinirali raspored i očito bili oko nečega zabrinuti, a ja nisam razumjela u čemu je problem?!
Ako nahrane Cvetu i odu raditi, zašto se Strina brine?
- A koliko često jede gospođa Cveta?😬
- Gospa Cveta jede ujutro i na večer, a popodne dobije malo deserta!
- U čemu je onda problem? Stric ju ujutro nahrani i to je to dok netko ne dođe s posla i da gospi desertić!
- Je da, ali Cveta mora dobiti vode kad se najede!
- Ne može dobiti i hranu i vodu odjednom?
- Ne može! Najprije jede, a onda za jedno sat vremena mora dobiti vode.
- Ona ne zna sama da ne može piti i jesti u isto vrijeme? 🙄
- Hahahaha, ne zna!
- Okey, reci u koliko sati treba gospoja dobiti vode, pa ću ja doći i dati joj. 🙂
- Ma da?! Ti si ko rođena za pojit krave! 😆😆
- Zašto misliš da ne mogu napojiti Cvetu? 🙄
- Ma daj! 😁
- Zašto ne bi mogla??💪🏽
- Ma pusti se toga! 😆
- Ma daj Strina, pa nije nuklearna fizika dati kravi vode!?🤠
Moje sestrične su se cerekale, a bratići su zbijali šale na moj račun. 😁😁😁
Ja nisam razumjela zašto ne bi mogla napojiti Cvetu, no bila sam uporna i obećala se nacrtati ujutro kod Strine. - Bok, eto me! Što trebam napraviti?
- Bok čerkica! Dole u štali imaš hamper, natoči na pipi vodu, pa daj Cveti da pije. Javi joj se kad uđeš u štalu!
I to je takav problem, da su svi jučer bili uvjereni da ne mogu? 🙄💪🏽
Ušla sam u štalu puna samopouzdanja i s vrata pozdravila Cvetu:
- Roomservis Cveta! Naručila si hladnu, bistru vodu!
Digla sam tada pogled prema kravi i ukipila se!
Bila je ogromna i gledala me pronicljivo ravno u oči! 🥴
Oblio me hladan znoj, a jeza mi je prošla kroz kičmu! 😵😵
Ovo je prvi put da moram tako blizu doći živoj, pravoj kravi! 😑
Ali moram, nema druge!
Opazila sam da je krava vezana lancem i to me malko umirilo.
Natočila sam vodu i stavila joj najbliže što sam se usudila približiti.
Gledala je u mene cijelo vrijeme i kad sam se odmaknula, ona je jednostavno nogom gurnula hamper i prosula vodu. 😈
Kako sam bila propisno ustrašena i ne baš prisebna, pomislila sam naivno da je slučajno prevrnula vodu, pa sam natočila ponovo.
Cveta je ponovo, hladnokrvno i potpuno mirno piljila u mene, pa kad sam se odmaknula, ona je opet nogom udarila hamper i prolila vodu. 😈😈
Prilično mi je digla tlak, ali da spasim Strinu brige, ja sam natočila i treći put! 💪🏽
Cveta je također prevrnula i treći hamper!
- Ma ko te šljivi, Cveta!- otrčala sam veselo u kuću, jer sam mislila da smo Cveta i ja završile! 😁😁😁
- Strinaaaa, Cvetka neće vode, valjda nije žedna!
Strina me pogledala ispod oka i polako rekla: - Ne može ne biti žedna, mora piti!
- Hm, ali neće! Tri puta sam joj dala po hamper i gurnula je, neće!
- Ne može da neće!
- Dobro, idem opet! 😎🙈
Polako mi je bila puna kapa Cvete, ali voljela sam svoju Strinu i nisam htjela da se brine. ❤️
- Bok Cveta! Hoćeš vodice? Fina je, časna riječ! Ajde popij da ne živciramo bolesnu Strinu!
Cveta je još dva puta nogom napucala hamper i prolila vodu! 😵
Meni su od straha curile suze na oči i od ljutnje izlazile psovke na usta! 😤😤
I kočijaši bi se postidjeli, da su me čuli!
Bila sam u nezgodnoj situaciji, jer nisam uspjevala napojiti kravu, a silno sam htjela pomoći Strini!
- Strina, ona neće i neće. 😟
- Mora!
- Kako da ju natjeram? 😟
- Idem ja s tobom!
- Nemoj Strina, molim te! Ne smiješ hodati, operirana si! ❤️
- Polako ću, budeš mi pomogla!
Primila sam Strinu pod ruku i polako smo otišle do štale.
Bio mi je pun nos Cvete!
Posjela sam Strinu na mali stolčić, natočila ponovo vodu i odnijela tamo blizu krave, gdje sam joj svaki put stavila.
Cveta je opet prevrnula vodu i onim svojim ogromnim okama, ovaj put gledala ravno u Strinu.
Strina je bila zelena od boli i slabosti, ali se tresla od smijeha!
- Jel se ti bojiš krave?
- Da…..- procijedila sam s mukom.
- Ona ti prevrne vodu jer ne može do nje! Moraš joj staviti kod glave!
- A jooj Strina….vidi kako me gleda…pojest će me! 🙈
- Svezana je, ne boj se! Slobodno joj priđi i stavi joj ruku na leđa.
- Auf!
- Ajde, ajde….mirna je, neće ti ništa!
Tresla sam se od straha, kao šiba na vodi, ali nisam imala izbora i uspjela sam joj prinijeti vodu tako da je mogla piti. Uspjela sam!
Gospoja je popila puna dva hampera vode! 💪🏽😅
Ne moram vam reći da se ova priča prepričava i danas kad se skupimo.
Ako je kakva svadba ili obiteljsko okupljanje, uvijek se netko sjeti pitati:
- A tko od vas zna napojiti kravu?
Uopće mi ne smeta što me zafrkavaju, jer i sama se zacenim od smijeha kad se toga sjetim. 😂😂
Dakle i dalje se bojim krave, ali to mi više nije problem, jer ju nemam gdje sresti!
Nitko više u selu ne hrani krave i to je tužno.
Cvetu sam dugo noću sanjala i budila se sva u znoju! 😅😂😂
