Baš se teško za ozbiljno razljutim! Nekako na 2-3 godine, pošteno popizdim jednom ili u posebno napetim godinama, možda 2x.
Stalno mislim, sutra ću!
Dan brzo prođe i opet nisam stigla, pa odgodim za sutra… i tako idu dani… Nije zgodno ponedeljkom, još smo svi razdragani od vikenda. Ne mogu baš ni utorkom, to mi je isto nezgodno jer utorak je tako sexy dan i šteta ga je kvariti.
Srijeda je nekakav glupav dan i uglavnom služi za gledanje utakmica. Nije baš pristojno da radim buku po kući, kad su ljudi usmjereni na sport i aktivno gledanje napetih preokreta na terenu. Što ću onda?!
Dok trepnem već je četvrtak, a to je dan kad sam ionako navečer sama. Jbmu, nije mi baš tolika sila da ću urlikati sama na sebe, a uostalom ja sam uvijek u pravu i nikad ništa nisam kriva.
Dok se 2 x okrenem, shvatim da je petak, a ja još nisam popizdila.
Ne mogu baš ni petkom jer zadnji je radni dan prije vikenda!
Nije zgodno da arlaučem dan prije nego ću 2 dana provesti doma. Subotom i nedjeljom je baš totalno nezgodno, jer su to dani kad ne radim. Doma sam i na raspolaganju ukućanima da mogu popizditi na mene. Ako baš želim biti
skroz poštena, moram priznati da ni njima nije lako! Nemaju kad popizditi na mene jer me nema po cijele dane, a moram i njima dati priliku. Bolje da oni to redovno obave, nego da im se nakupi, pa onda meni bude previše.
I tako… sve ciljam kad ću, ali nikako da nađem dobar termin! Ako ni vi niste već dugo popizdili, pazite da vam se ne nakupi!
