Opće je poznato da muškarci puno manje kompliciraju nego žene. Zbog toga im je život jednostavniji, a duša manje opterećena nebitnim stvarima.
– Gladan sam.
– I?
– Hoćeš ti nešto jesti?
– Ne znam. Što bi ti jeo?
⁃ Ne znam. Šta predlažeš?
⁃ Da pogledaš neki dobar film…
⁃ Gladan??
⁃ A pitao si šta predlažem…
– Dobro… uzet ću si nešto…
Otišao je u kuhinju i za dvije minute odlučio što će jesti.
Ja bih mudrovala barem 15 minuta i uprljala otprilike 1/4 kuhinje.
– Skuhat ću kobasice, hoćeš i ti?
– Hoću.
Servirao je kruh i kobasice.
– Samo to?
– A što još treba?
– Nešto kiselo?
– Hoćeš da ti malo pošpricam kruh s octom?
– Nemoj se praviti lud. Hoću nešto s čim ću jest kobasice. Ovo mi je previše jednostavno!
– Pa s kruhom…
– Neću… treba mi nešto salatasto!
Dobila sam mali marinirani kukuruz i fino večerala bez puno kompliciranja.
Ja bi servirala svu kiselinu koju imamo u frižideru, pa još semf, pa semf s medom, semf s narančinim sokom i hren i hren s jabukama i hren s majonezom, pa onda tamni i svjetli kruh i neki sir. Od svega toga, većinu bi vratila u frižider netaknutu. Poslije bi još barem pola sata pospremala stol i kuhinju.
On je sa svime bio gotov za pola sata. ❤️
Zaključak: Neću mu više dati da sprema večeru, ispast će još da je sposobniji od mene! 😉
