Pavijan i njegova žena

  • Trebao bi si kupiti nove hlače.
  • Ja??
    Izbečio se kao da stao na ježa!
  • Da, ti!
  • Ali zašto?? Ove su mi još dobre!
  • Nisu dobre! Izlizane su, isprane i da oprostiš tijesne su ti!
  • Nisu mi tijesne, nego ih ti stalno pereš! Zato su se izlizale i zato se trebaju razgaziti! 
  • Ha??
  • Šta hahćeš? Taman ih malo razgazim, a ti opet s njima u mašinu! Krute su i izlizane od pranja, ne od nošenja! Koliko ih pereš, ne stignem ih nositi!
  • Dobro jesi ti normalan?! Roba se mora prati!
  • Mora da, ali ne svaki dan!
  • Dobro, slažemo se da ti moramo kupiti nove?
  • Ne, ne slažemo se! Ne moramo mi kupiti, nego si ja moram kupiti!
  • Ne možeš sam! Moram vidjeti kako ti stoje, jer ćeš inače kupiti neko sranje od hlača!
  • Ne, ne! Ako idemo zajedno, onda će to trajati cijeli dan! Sam ću!
  • Sam ćeš?? Pa ćeš u prvom dućanu kupiti prve hlače koje vidiš, a da ih uopće ne probaš?!
  • Tako je!
  • I onda ćeš izgledati kao cirkus i takav hodati sa mnom okolo?
  • Znaš što? Jel’ se ti sjećaš kad smo se upoznali, jesam imao hlače na sebi? Jesam, jel’ da?? Eto vidiš, kupovao sam onda hlače sam i sad ću opet!!
  • Dobro, što ti smeta da idem s tobom?
  • Smeta mi! Neću s tobom u kupovinu jer tome nema kraja! Ti sve moraš vidjeti, sve popipati, sve izokrenuti! Ne mogu ja to!!
  • A daaj! Pretjeruješ!
  • Vidi, ti si sad tu moja žena i volim te najviše na svijetu, ali kad uđeš u šoping centar, ti ne vidiš i ne čuješ!
  • Bezobrazan si! Ne možemo kupovati stvari na pamet, moramo razgledati, isprobati, pogledati na više mjesta što ima…
  • Ne mo ra mo! Meni trebaju hlače, ja ne moram razgledavati, neću isprobavati i neću izigravati pavijana u hodniku ispred kabina! Znam koje hlače hoću i znam koji broj mi treba! Točka!
  • Ma, ti nisi normalan!
  • Ja odem i kupim hlače za 15 minuta, a ti da bi kupila jedne hlače isprobaš ih 200 u 14 dućana i ja nisam normalan??
Viktorija

Pišem jer mi je to najjeftinija psihoterapija, jer me veseli druženja s vama, jer mi je dosadno na semaforu ili u redu za blagajnu, jer me netko raspizdio kome sam morala ili htjela prešutjeti…pišem jer je to moj način da izrazim svoje mišljenje ili stavove, koji bi me žuljali da ne izađu iz mene. Ime Viktorija Herak izabrala sam iz ljubavi i poštovanja prema svojoj baki, to je bilo njeno ime. Bila je sitna, plaha i dobrodušna. Znam, reći ćete da ja sve to nisam, ali svejedno…jako sam je voljela i ona je obilježila moje djetinjstvo. Upravo zato što je njen život bio u velikoj mjeri težak i nepravedan, željela sam da njeno ime i dalje živi. Svakako zapamtite da je život lijep, da ljubav ne boli, da je smijeh ljekovit!

No Comments Yet

Comments are closed

Copyright 2022. Viktorija Herak

PRATI ME I NA…