Na nekoj feštici On se podnapio i bio preglasan, malo verbalno napasan, pa zbog toga iritantan ostalima u društvu.
Njoj je zbog toga bilo neugodno i pokušavala ga je nježno utišati.
Smijuckala se, jer je tako pokušavala prikriti nelagodu i ljutnju, a ostali su je tješili:
- Pusti ga, malo je popio!
- Ne brini, svi ponekad pretjeramo!
- Ma pusti, vidiš da je u elementu!
Nju fol tješe, a usput kolutaju očima na njega.
Ona bi da se ide kući, da prekine nekako taj njegov preserans, a on neće jer se maligani igraju s njegovom percepcijom.
Dok se on majmunirao, ona se sramila za njega i za sebe.
Razilazi se društvo i ide se kući. Tiho mu je šapnula da nitko ne čuje, jer se mora čuvati dostojanstvo muža pod parom: - Hoćeš da ja vozim?
- Zašto?? Pa nisam pijan!!
- Dobro, nisi pijan, ali si pio.
- Ti nisi normalna! Najbolje sad da napraviš pijanca od mene zbog jedne čaše vina!
Rasprava gotova!
Putem kući ona šuti, on je na nju ljut. - Ti si uvijek namrgođena! Najbolje da drugi puta ostaneš doma!
Ona i dalje šuti jer su je učili da je najbolje šutjeti kad je muž pod gasom.
Dodatna “pogodnost” joj je to što je on za volanom, skupa sa svojim promilima, pa situacija potvrđuje narodnu mudrost “šutnja je zlato”.
No, njega ljuti što je ona šutljiva stoga vožnja do kuće izgleda kao rally trka.
- Molim te, vozi malo sporije. Nigdje nam se ne žuri.
- Sad ne znam ni voziti??
- Nisam rekla da ne znaš.
- Ne sviđa ti se kako vozim? Hoćeš da ti stanem da izađeš?
- Neću.
- Onda zatvori gubicu, inače ćeš ići pješke!
Sagnula je glavu i pokušala ne misliti na brzinu kojom su jurili.
Pokušala je ne misliti na desetke sličnih situacija i na godine uzaludne nade da će se stvari promijeniti.
Onaj “neću” izazvao je dodatan pritisak na papučicu gasa….on je trajno nepokretan, ona je invalid i brižno mu mijenja pelene dok ju on proklinje jer je skrivila njegovu nesreću.
Ona šuti, jer šutnja je zlato.
On proklinje, jer tko je jači taj kvači.
Pouka:
Ljubav prema alkoholu, jedna je od najiskrenijih vrsta ljubavi.
